Registracija ovih lica se vrši isključivo elektronski, preko programa/portala pri Agenciji za privredne registre („APR“). Navedene promene se odnose na novo registrovana pravna lica tj. na njihovu obavezu prijave stvarnih vlasnika, a i odnose se na već registrovana pravna lica tj. njima nameće obavezu ažuriranja podataka o stvarnim vlasnicima.

Najvažnija novina jeste da se prilikom prijave (tj. ažuriranja podataka) stvarnog vlasnika mora priložiti dokument koji dokazuje osnov po kome je određeno lice steklo status stvarnog vlasnika.
Dakle, APR ne prihvata više jednostavnu prijavu/izjavu nego je potrebna konkretna dokumentacija (osnov) na osnovu koje je određeno lice postalo stvarni vlasnik.

Kao što je gore napomenuto, postupak prijave se vrši elektronski putem portala APR-a, korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa, a rok za usklađivanje je do kraja novembra 2025. godine.

Zakon propisuje obavezu pokretanja prekršajnog postupka protiv pravnih lica koje ne izvrše prijave blagovremeno/tačno. Novčane kazne u prekršajnom postupku, ako se utvrdi da određeno pravno lice nije postupilo u skladu sa zakonom su prilično visoke, pa npr. ako pravno lice ne izvrši prijavu ili ne ažurira podatke, novčana kazna iznosi od 500.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu, iznosi od 50.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.

Obveznici ažuriranja podataka o stvarnom vlasniku su sva pravna lica koja se upisuju u registre APR-a, uključujući:
– Privredna društva;
– Fondacije i zadužbine;
– Udruženja.

Ovaj novi zakon je donet uz opravdanje uspostavljanja višeg nivoa pravne sigurnosti, radi sprečavanja zloupotreba i sprečavanja pranja novca, ali se predmetnim zakonom uvode dodatne administrativne obaveze za privredne subjekte (čak i za one koji su već i registrovani), pa je važno da se privredni subjekti do kraja novembra usklade sa novim zahtevima iz zakona.

The post Novi Zakon o Stvarnim Vlasnicima – Šta se menja i šta privredni subjekti treba da znaju? appeared first on Pavlović Legal.

Obavezna elektronska registracija osnivanja odnosi se na osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću („DOO“), ortačko društvo („OD“), komanditno društvo („KD“), akcionarsko društvo („AD“).

Da bi neko lice osnovalo privredno društvo podnošenjem registracione prijave, elektronski, neophodno je da poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), instaliran čitač elektronskih kartica, instaliranu NEXU aplikaciju za elektronsko potpisivanje, kao i otvoren nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre, radi pristupa informacionom sistemu, kao i na kraju Visa, MasterCard ili Dina platne kartice za plaćanje naknade APR-u za osnivanje.

eRegistracija osnivanja privrednog društva vrši se putem posebne korisničke aplikacije kojoj se može pristupiti preko internet stranice APR-a. Najpre, korisnik treba da kreira nalog na Portalu eID.gov.rs, ukoliko prvi put pristupa sistemu, a zatim se može pristupiti korisničkog aplikaciji (tu se nalazi i vodič kroz eregistraciju).

Dalje, bitno je napomenuti da se elektronski potpis koristi za potpisivanje elektronske registracione prijave, ali i za potpisivanje dokumenata koji se prilažu uz prijavu.

U postupku elektronske registracije osnivanja, svi dokumenti koji se prilažu moraju biti u elektronskoj formi.

Ovde je potrebno razlikovati dokumente (kao što je, npr. osnivački akt) koje osnivač (ili njegov punomoćnik) sâm izvorno sačinjava u elektronskoj formi i potpisuje svojim elektronskim sertifikatom od dokumenata koje izdaju treća lica ili državni organi, koja moraju biti overena elektronskim pečatom ili potpisom ovlašćenog lica trećeg lica/državnog organa koji je dokument izdao (npr. ako se prilaže elektronska potvrda banke o uplati osnivačkog uloga, onda ona mora biti potpisana elektronskim sertifikatom ovlašćenog lica banke).

Dodatno, ako osnivač želi da registruje privredno društvo, a neki od dokumenata koje je dužan da priloži ne poseduje u elektronskoj formi, tada ima mogućnost digitalizovanja, odnosno pretvaranja dokumenta iz papirnog u elektronski oblik (koji se smatra kopijom). Da bi kopija bila verna originalu, odnosno da bi elektronski dokument koji se prilaže imao istu pravnu snagu kao originalni papirni dokument, potrebno je da bude overen (potpisan) elektronskim potpisom:

1) lica koje je taj dokument izdalo (npr. potvrdu banke o uplati osnivačkog uloga izdatu u papirnoj formi treba da overi ovlašćeni službenik banke svojim elektronskim potpisom), ili

2) lica koje je zakonom ovlašćeno za overu prepisa (javni beležnik – notar), ili

3) advokata koji je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije (uz uslov da je taj advokat istovremeno i punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu).

Ukoliko neko lice nema gore pobrojane uslove za elektronsko osnivanje privrednog društva, može dati ovlašćenje drugom licu (advokatska kancelarija poseduje gore pobrojane preduslove) da to učini u njegovo ime i za njegov račun.

Na kraju, rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta, doneto u PDF formatu i potpisano elektronskim potpisom registratora, dostavlja se na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije, nakon završetka postupka elektronske registracije.

The post PROCEDURA PODNOŠENJA ELEKTRONSKE PRIJAVA ZA OSNIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA (FIRMI) appeared first on Pavlović Legal.

U skladu sa navedenim, navedene izmene će stupiti na snagu od 17. maja 2023. godine, odnosno registraciona prijava za osnivanje privrednih društava, podnosiće se APR-u isključivo u elektronskoj formi.

Posledično, od 17. maja 2023. godine, više neće postojati mogućnost da se APR-u prijava za osnivanje privrednog društva, podnese u papirnoj formi.

Dakle, od 17. maja 2023. godine, procedura osnivanja privrednih društava će biti jedino moguća u elektronskoj formi online, te se ista neće više moći obavljati u papirnoj formi, predajom istih u prostorijama APR-a.

Da bi neko lice osnovalo privredno društvo podnošenjem registracione prijave, elektronski, neophodno je da poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), instaliran čitač elektronskih kartica, instaliranu NEXU aplikaciju za elektronsko potpisivanje, kao i otvoren nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre, radi pristupa informacionom sistemu, kao i na kraju Visa, MasterCard ili Dina platne kartice za plaćanje naknade APR-u za osnivanje.

Za razliku od procedura overavanja osnivačkog akta kod javnog beležnika, prilikom elektronskog osnivanja privrednog društva, osnivački akt će osnivači da potpisuju svojim elektronskim sertifikatom.

Dakle, sa te strane, ostvaruje se određena ušteda jer se izbegavaju troškovi overe kod javnog beležnika.

Ukoliko neko lice nema gore pobrojane uslove za elektronsko osnivanje privrednog društva, može dati ovlašćenje drugom licu (advokatska kancelarija poseduje gore pobrojane preduslove) da to učini u njegovo ime i za njegov račun (osnivač svakako mora da potpiše osnivački akt elektronski).

The post OD 17. MAJA 2023. GODINE, PRIJAVE ZA OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA ISKLJUČIVO ELEKTRONSKIM PUTEM appeared first on Pavlović Legal.

Naime, zakonom o radu su izričito propisani razlozi zbog kojih se može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom. Poslodavac ne može izaći iz okvira ovih razloga i otkazati ugovor o radu proizvoljno, a da prethodno nije utvrdio postojanje nekog od razloga.

S tim u vezi, nijedan od zakonom propisanih razloga za donošenje rešenja o otkazu se ne može navesti samo mehanički, radi ispunjenja forme. Konkretno, sama tvrdnja poslodavca da neki otkazni razlog postoji, nije dovoljna, nego se isti mora jasno utvrditi, kao i potkrepiti odgovarajućom dokumentacijom.

Takođe, u pojedinim slučajevima, zakonom o radu su predviđene posebne procedure za otkazivanje ugovora o radu. Ako poslodavac ima nameru da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog: neostvarivanja rezultata rada, ili odsustva potrebnih znanja i sposobnosti; skrivljene povrede radne obaveze; narušavanja radne discipline; nevraćanja na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa; ili zloupotrebe privremene sprečenosti za rad – dužan je da o toj nameri obavesti zaposlenog pisanim i potpisanim obaveštenjem, koje se naziva upozorenjem. Upozorenje se dostavlja na odgovor zaposlenom i sindikatu u koji je zaposleni učlanjen.

Na osnovu prikupljenih odgovora, poslodavac donosi konačnu odluku i odustaje od otkaza, ili donosi rešenje o otkazu ugovora o radu.

ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENOG

Ako zaposleni smatra da je poslodavac prilikom donošenja rešenja o otkazu povredio odredbe zakona o radu, onda zaposleni ima na raspolaganju nekoliko opcija za zaštitu svojih prava. Najefikasnije sredstvo za zaštitu svojih prava je podnošenje tužbe nadležnom sudu, radi poništaja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu. Rok za podnošenje tužbe je 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno saznanja za povredu prava.

Zaposleni može tužbom za poništaj rešenja zahtevati i vraćanje na rad. U tom slučaju, zaposleni ima pravo i da potražuje naknadu štete koja je jednaka zaradama koje bi ostvario da je radio za vreme do vraćanja na rad, uz pripadajuće doprinose.

Ukoliko zaposleni ne zahteva vraćanje na rad, onda će sud na njegov zahtev, obavezati poslodavca da zaposlenom naknadi štetu do najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog kod poslodavca, godina života i broja izdržavanih članova porodice.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u pasusu iznad.

Na kraju, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.  

U praksi, najčešće se susrećemo sa situacijama da poslodavac prilikom donošenja rešenja o otkazu, načini određeni propust, zbog čega je isto nezakonito, te ostavlja zaposlenom mogućnost poništaja istog pred sudom.

The post <strong><u>NEZAKONIT OTKAZ UGOVORA O RADU</u></strong> appeared first on Pavlović Legal.

Zakonski je predviđeno da se u registar privrednih subjekata, mogu upisati sledeće pravne forme:

1) Privredna društva (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću);

2) Ogranak i/ili predstavništvo stranog privrednog društva;

3) Zadruga i/ili zadružni savez;

4) Drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom.

Pored navedenog, fizička lica mogu da se registruju i kao preduzetnici, radi obavljanja delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda.

Postupak registracije se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o postupku registracije u agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21).

Postupak osnivanja privrednog društva (firme) se sprovodi pred nadležnim organom Agencijom za privredne registre („APR“), podnošenjem registracione prijave na propisanom obrascu APR-a, uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije, a rok APR-a za odlučivanje da li će prijava biti usvojena ili odbačena je najviše 5 radnih dana.

U slučaju usvajanja prijave, APR donosi odluku o usvajanju i odluku objavljuje, na koji način se stiče pravni subjektivitet (kad je predmet odluke privredno društvo koje ima pravni subjektivitet).

Do sada u praksi, najčešće smo se susretali sa upitima fizičkih lica da li da osnuju privredno društvo DOO ili da započnu poslovanje kao preduzetnici. Ukratko, u vezi sa tim, ističemo da preduzetnik nema status pravnog lica i odgovara za obaveze koje proizilaze iz poslovanja, celokupnom imovinom, a DOO ima status pravnog lica, čija je imovina odvojena od imovine osnivača/članova, odnosno članovi/osnivači ne odgovaraju svojom imovinom.

The post OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA (FIRME) appeared first on Pavlović Legal.

U Republici Srbiji, fizička lica se mogu baviti svojom delatnošću kao preduzetnici ili tako što će osnovati privredno društvo u sledećim oblicima:

• Akcionarsko društvo;
• Društvo sa ograničenom odgovornošću;
• Komanditno društvo;
• Ortačko drušvo.

U praksi, fizička lica koja žele da obavljaju delatnost malog/srednjeg preduzeća, imaju najviše dilemu, da li da osnuju firmu u obliku društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili da obavljaju svoju delatnost kao preduzetnik.

Možemo reći da je glavna razlika između ta dva oblika organizovanja poslovanja je što preduzetnik odgovara celokupnom imovinom (i ličnom imovinom) za sve obaveze, dok kod DOO-a, član (osnivač) ne odgovara svojom ličnom imovinom, nego odgovara privredno društvo svojom imovinom, a član (osnivač do iznosa svog uloga, koji je minimalno 100rsd).

Postupak osnivanja (registracije) privrednih društava i preduzetnika se sprovodi pred Agencijom za privredne registre („APR“), podnošenjem jedinstvene registracione prijave, uz dostavljanje relevantnih drugi dokumenata.

The post DOO ILI PREDUZETNIK appeared first on Pavlović Legal.