Registracija ovih lica se vrši isključivo elektronski, preko programa/portala pri Agenciji za privredne registre („APR“). Navedene promene se odnose na novo registrovana pravna lica tj. na njihovu obavezu prijave stvarnih vlasnika, a i odnose se na već registrovana pravna lica tj. njima nameće obavezu ažuriranja podataka o stvarnim vlasnicima.

Najvažnija novina jeste da se prilikom prijave (tj. ažuriranja podataka) stvarnog vlasnika mora priložiti dokument koji dokazuje osnov po kome je određeno lice steklo status stvarnog vlasnika.
Dakle, APR ne prihvata više jednostavnu prijavu/izjavu nego je potrebna konkretna dokumentacija (osnov) na osnovu koje je određeno lice postalo stvarni vlasnik.

Kao što je gore napomenuto, postupak prijave se vrši elektronski putem portala APR-a, korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa, a rok za usklađivanje je do kraja novembra 2025. godine.

Zakon propisuje obavezu pokretanja prekršajnog postupka protiv pravnih lica koje ne izvrše prijave blagovremeno/tačno. Novčane kazne u prekršajnom postupku, ako se utvrdi da određeno pravno lice nije postupilo u skladu sa zakonom su prilično visoke, pa npr. ako pravno lice ne izvrši prijavu ili ne ažurira podatke, novčana kazna iznosi od 500.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu, iznosi od 50.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.

Obveznici ažuriranja podataka o stvarnom vlasniku su sva pravna lica koja se upisuju u registre APR-a, uključujući:
– Privredna društva;
– Fondacije i zadužbine;
– Udruženja.

Ovaj novi zakon je donet uz opravdanje uspostavljanja višeg nivoa pravne sigurnosti, radi sprečavanja zloupotreba i sprečavanja pranja novca, ali se predmetnim zakonom uvode dodatne administrativne obaveze za privredne subjekte (čak i za one koji su već i registrovani), pa je važno da se privredni subjekti do kraja novembra usklade sa novim zahtevima iz zakona.

The post Novi Zakon o Stvarnim Vlasnicima – Šta se menja i šta privredni subjekti treba da znaju? appeared first on Pavlović Legal.

Zakonski je predviđeno da se u registar privrednih subjekata, mogu upisati sledeće pravne forme:

1) Privredna društva (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću);

2) Ogranak i/ili predstavništvo stranog privrednog društva;

3) Zadruga i/ili zadružni savez;

4) Drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom.

Pored navedenog, fizička lica mogu da se registruju i kao preduzetnici, radi obavljanja delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda.

Postupak registracije se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o postupku registracije u agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21).

Postupak osnivanja privrednog društva (firme) se sprovodi pred nadležnim organom Agencijom za privredne registre („APR“), podnošenjem registracione prijave na propisanom obrascu APR-a, uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije, a rok APR-a za odlučivanje da li će prijava biti usvojena ili odbačena je najviše 5 radnih dana.

U slučaju usvajanja prijave, APR donosi odluku o usvajanju i odluku objavljuje, na koji način se stiče pravni subjektivitet (kad je predmet odluke privredno društvo koje ima pravni subjektivitet).

Do sada u praksi, najčešće smo se susretali sa upitima fizičkih lica da li da osnuju privredno društvo DOO ili da započnu poslovanje kao preduzetnici. Ukratko, u vezi sa tim, ističemo da preduzetnik nema status pravnog lica i odgovara za obaveze koje proizilaze iz poslovanja, celokupnom imovinom, a DOO ima status pravnog lica, čija je imovina odvojena od imovine osnivača/članova, odnosno članovi/osnivači ne odgovaraju svojom imovinom.

The post OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA (FIRME) appeared first on Pavlović Legal.